„Барски љетопис“ је први пут отказан.

Организатори фестивала поступили су одговорно. У неким другим приморским градовима „праве се Енглези“, као у причи Дина Буцатија „Мишеви“.

Пише: Милан Вујовић

У кући отмене породице Корио појавили су се мишеви, али укућани су се понашали да се ништа не дешава. На упозорење својих гостију одмахивали су главом и брзо мијењали тему. Послије неколико година мишеви су потпуно овладали кућом тако да им је госпођа Елена Корио, „њежно и љубазно биће“, свакодневно кувала у великом казану да их одобровољи. У кућу породице Корио више нико није долазио нити из ње излазио.
Остаће записано да је, надамо се, једини пут, „Барски љетопис“ отказан, те 2020. године, због пандемије коронавируса.

* * *
Ово са короном личи на једну другу, такође фантастичну Буцатјеву причу, „Седам спратова“. Болесници су у једној болници, у односу на тежину болести, били распоређени по спратовима, најлакши на седмом, најтежи на првом. Спуштање по спратовима, уз свакаква немушта објашњења, која немају везе с болешћу, било је за пацијенте трауматично.
И корона као да има седам спратова. Од седмог, на којем су позитивни, али без симптома, до првог, до респиратора. Ни ту нико не зна да објасни зашто је неко на седмом, а неко на првом спрату.

* * *
Право је вријеме, мјесец дана пред изборе, да се подсјетимо да на платоу поред Гимназије нема парка нити је у близини Пољопривредне изграђен вртић. Оно што је министар спорта Јановић театрално посадио са подгоричким активистима, да нам замаже очи, тамо гдје су бездушно прешегани стољетни чемпреси, вене на наше очи. Половина стабљика се осушила. Да ли је тај човјек макар једном назвао да пита шта је с чемпресима које је посадио пред телевизијским камерама? Не вјерујем. А овдашња локална управа се поводом чемпреса прави мутава, као да нема никакве везе с тим невјероватним зулумом над природом нити са обећањима о градњи вртића на другој локацији.

* * *
Избори се први пут одржавају под сјенком литија. Масовност литија изненадила је све у Црној Гори. У њима су били и мени блиски људи. Али су их прескакали мени такође драги људи. Имали су своје разлоге због којих не желе да шетају, иако о режиму мисле све најгоре. Размјењивали смо аргументе „про ет цонтра“. Нико није промијенио своје ставове, што нам не смета да будемо блиски као и прије. Зашто? Зато јер нисмо људи од једне књиге.
Још средином 13. вијека Тома Аквински, италијански филозоф и теолог, рекао је: Тимео хоминем униус либри – Бојте се човјека од само једне књиге.

* * *
Један други филозоф и теолог недавно је казао: „Све ће на крају бити добро, а ако није добро, значи да још није крај“. Није то аутентична мисао умног владике диселдорфског и цијеле Нјемачке, Григорија, али је изречена у правом тренутку.

* * *
Мој отац је преживио Други свјетски рат, земљотрес из 1979. године, проклетство прве половине деведесетих година. Имао би 97 година да је сазнао за корону.
Свакога у његовом вијеку, изгледа, мора да задеси нека велика пошаст. А свака велика пошаст за собом оставља пустош у „економској бази и духовној надградњи“.
Видјећемо докле ће нас и колико ЦОВИД 19 вратити у прошлост...

* * *
С обзиром да нас је корона приземљила, а имамо времена на претек, често гледам видео клипове са Новаком Ђоковићем у главној улози. Омиљена су ми два: десети, завршни гем другог сета финалног меча 2011. на АТП турниру у Мадриду, на којем је, на шљаци, добио Надала 2:0 (7:5, 6:4) и шеснаести гем петог сета са Федерером, у финалу Вимблдона прошле године, када је спасио двије меч лопте на сервис ривала и касније, у трећем тај-бреку тог дуела освојио титулу.
Боже, колико нам је радости причинио тај човјек у протеклих десет година!

* * *
Август ће, из више разлога, трајати веома дуго. Има 31 дан; традиционално је најтоплији мјесец у години; први пут од вишестраначја у Црној Гори у њему ће бити одржани парламентарни избори; корона још увијек нема намјеру да успори, а камоли да стане...