Slijetanje na aerodrom u Hong Kongu zahtijeva vrhunske pilote. Čas posla da se sleti u more - toliko je sve usko.

PIŠE: Marijan BRAJAC

Promjena kreveta mi uvijek traži prilagođavanje od par dana. Samo da mi se više uhvatiti broda koji je u jednom kineskom portu, na sidru i treba da se ormeđa prekosutra.

Ne sjećam se više imena toga porta u koji sam dolazio nekoliko puta. Sjećam se kad sam pitao pilota koliko je veliki grad da je rekao kako je to mali grad. Na moje pitanje koliko malen, pilot mi reče da nije siguran ali da je mal, jedno 5 – 6 miliona, reče na kraju.

Nisam mu pominjao Crnu Goru. Sigurno bi mi onda rekao da toliko ljudi kod njih živi u jednoj manjoj ulici.

Hotel je bio jedna velebna stara zgrada koja je trebala prvo da impresionira upravo svojom veličinom. Jelovnik nije bio bogat, iako je to bio hotel za strance. Nije mi nimalo smetalo što je u pitanju domaća hrana, dapače, volim kinesku kužinu nego mi je smetalo što je broj nuđenih jela bio veoma mali.

Konobar, mladić, bio je veoma uslužan. Čak je pomalo nešto nabadao engleski.

Naručio sam neko jelo, normalno, riža je tu, bez nje se ne može. Žvelto se vratio donoseći one zdjelice sa sosevima  i jednu škudelu riže. Postavio mi je nož i pantarul za trpezu, rekoh mu da mi donese štapiće – chopsticks.

Nije da nije razumio što pitam, začudio se što pitam.

Kad sam počeo da jedem nije se odmicao, nego je sa smiješkom buljio u mene kako jedem rižu.

Hvatam zadnja zrna, a on me pogleda i onako grlenim engleskim upita:  - Hoće ti još liža? – Ne, neće ja liža - odgovaram. - Hoće ti jedna bila?- pita mladić. – Ne, ja neće bila. Odbijam pivo i dodajem: - Ja hoće jedan dobal zeleni čaj!

Ne odmiče se od mene, gleda me začuđeno i pomalo zadivljeno. Bez obzira što tu mahom dolaze pomorci, malo njih traži da jede uz pomoć štapića.

Tako sedam dana, a moj mladi prijatelj sada već slobodan sasvim. Sjedi sa mnom za stolom. Pričamo o svemu pomalo. Svaki put kad mi donese štapiće, kaže: - Jako doblo, jako doblo...

Si fueris Romae, Romano vivito more.

Si fueris alibi, vivito sicut ibi. 

Kad si u Rimu, živi po rimski

Kad si u drugome mjestu, živi po načinu toga mjesta. 

(Savjet koji je Sv. Ambrozije dao Sv. Augustinu)

Volio bih poć' još jednom u Kinu.