Opštinski odbor SDP Bar reagovao je danas povodom početka privatizacije AD Luka Bar.

Saopštenje za javnost barskog SDP, koje je potpisao predsjednik odbora Dragan Vojvodić, prenosimo integralno:

” U stara vremena, u Crnoj Gori, gotovo je bila sramota da se đevojka ne uda do svoje osamnaeste ili devetnaeste godine. Počešće, to je bilo između 16 i 18 godina. Ako je preskočila dvadesetu, sumnjalo se da je pod nekom teškom manom. Posebno, bila je sramota da se uda mlađa kćerka, a da starija ostane na ognjištu. Nerijetko, za udaju kćerke, prodavala se i najbolja baština, da se otac i domaćin kuće ne bi obrukao i da bi se spremila kakva-takva prćija.

Ovih dana, svjedoci smo pokretanja procedure privatizacije ad Luka Bar i reprivatizacije Monte-Cargo, ako se tako može reći. Jer, Bože moje, usvojen je Plan privatizacije, tender raspisan, a đevojka čeka na prosidbu. Prosac se naslućuje, iako se još uvijek kao ne zna ko je. Prije se znalo makar to ko vam dolazi u kuću da prosi đevojku. Ovđe je u izgledu više prosaca. Viđeniji od viđenijega. I sumnjiviji od sumnjivijega. Samo, da Boga molimo, da se ne poubijaju prije nego dođu po đevojku, ili, ne daj Bože, na svadbu. No, pretpostavljamo, da svadba može biti “zajednička” ali ne velika. Luka Bar ad i nije baš neka mlađana đevojka, “pa prema svecu i tropar”. A i što bi se izlagali nepotrebnim i neprimjerenim troškovima u ovim kriznim vremenima. Sve se može dogovoriti u četiri oka. Po onoj, mladenci i kumovi, dosta. Kum je još uvijek “nepoznat”. To je zagonetka, uz sve ostale koje idu u prćiju.

Ovo je gorka šala. A u zbilji je premnogo žuči. Čini se da ne pomaže ni med, niti voda sa Ivanovih korita.

Kome se to tako bezprizorno žuri da što prije dođe do đevojke-udavače i da pretekne sve ostale (moguće) prosce?

Da li su bilo kome u ovoj Crnoj Gori, a posebno u Baru, poznati razlozi ekspresne privatizacije Luke Bar ad? Argumenti za privatizaciju u ovom momentu? Čini se da ne postoje. Argumenti protiv? Naravno da postoje, ali koga oni interesuju?! Da li će se i ova “privatizacija” završiti u “gluvoj sobi”. Sigurno je jedno: da se ne postavlja čuveno Hamletovsko pitanje. Ko još razmišlja o Hamletu. Zašto sebi postavljati rebuse i zagonetke, kada će sve biti”čisto” i “transparentno”.

Da li će i ova privatizacija biti uspješna po “crnogorskom” modelu. Kako stvari idu, svi su izgledi da hoće. Ko još smije u to sumnjati.

Taman što smo pomislili da se starija đevojka “Kontejnerski terminali” (Montecargo) dobro udala, kad ono, ne leži vraže, problem do problema, tužba do tužbe, ugovor do ugovora ( koncesioni, kolektivni i svaki drugi ), sve svat do svata.

Da li bilo kome doseže do mozga “strategija” dugoročnog razvoja Luke Bar. Očigledno, ne! Krupna riječ “strategija”, pa još dugoročna. U situaciji kada nam je sve kratkoročno, od danas do sjutra. Sve kuso. A ni takvom “strategijom” ne možemo pokriti našu golotinju u svakom smislu.

U takvoj situaciji, i pored činjenice da funkcioniše više sindikata, čini se kao da ne postoji radnička solidarnost. Bolje reći, radnici su prepušteni sami sebi. Teško je povjerovati da se samo saopštenjima može nešto učiniti, promijeniti ili napraviti zaokret. Luka Bar nije građena samo za jednu ili dvije genracije, i bila bi neoprostiva greška ući u tu zamku. A jedna noga je već u toj zamci. Radnici su dovedeni pred zid, glavom se ne može kroz njega. I razumljivo je njihovo nastojanje da u toj neravnopravnoj borbi izdejstvuju što je moguće bolji socijalni program. No, ponovo postavljamo pitanje: da li je jedino to oko čega se valja boriti u ovoj situaciji. Mi smatramo da nije. Da li je cilj i ove privatizacije: kupiti u becjenje, rašćerati radnike, “namaći” što se namaći može. A potom, rep na krsti! Valjda bi trebalo da sve bude obrnuto: da se poveća pretovar, da se osvoje nova tržišta, da se poveća uposlenost i kapaciteti, da se uvedu nove tehnologije.

Nećemo da vjerujemo da u ovom kolektivu nema dovoljno i znanja i mudrosti da se sve ovo objektivizira i stvari postave na pravi način. Nijesu to ljudi koji su od juče u Luci Bar i koji ne poznaju njeno funkcionisanje. Da li upravo ti ljudi mogu doći do izražaja? Očigledno da ne mogu. U situaciji kada se nacrta”meta” teško je ne pogoditi je. Meta je nacrtana, statična je, nišandžija je više. Valjda će neko potrefiti.

Aktuelna vlast u Baru ćuti. Kao da se radi o kolektivu sa Papue Nove Gvineje, a ne iz Bara. Moguće je da misle da je ovo samo “državna” stvar i da se u takve rabote nije pametno miješati. Može ih uhvatiti kakva strkotina.

A mi ih pozivamo da ovome posvete posebnu (tematsku) sjednicu Skupštine opštine Bar, dok još nije kasno”, zaključuje se u saopštenju.