Пише Лјиљана Вујовић.

О Задиним добрим дјелима сам годинама слушала.
А ко још није чуо за Заде Ђуровиц Ди Маио ?
Када сам је први пут видјела на вратима Народне кухиње, осјећала сам се као да сам видјела и дочекала Мајку Терезу.
Добротворка која је у данима санкција слала камионе помоћи у Црну Гору и остале републике бивше Југославије.
Нјено име било је у фокусу свих онколошких болесника који су се лијечили у Француској и које је дочекивала као своје најродјеније.
Многобројне награде, медаље, захвалнице, свједоци су небројених добрих дјела Хероине из Бара.
Она разумије и осјећа што значи немати, јер ми смо генерације које су више немале него имале.
Не можемо се никада довољно захвалити за њену помоћ.
Нју ће наградити онај који је већ окитио ореолом који свијетли, многобројни њени пријатељи и ја осјећамо да блиста гдје год закорачи.
Живјела нам, драга Заде – објављено је на ФБ страници Жене Бара кувају срцем.