Дани нематеријалне културне баштине Бара
Пише: Драгиња Радоњић
Ријеч калафат је одавнина означавала мајстора у бродоградњи који се бринуо о одржавању дрвених бродова. Он се бавио калафативањем тј. запушивањем дрвених оплата брода, а то би значило у ствари уметање дрвене ступе или уметање конопље (шуперење) у уторе између мадира на оплати брода.
Ово је била врло важна радња у комплетирању дрвеног брода, али и стални посао његовог редовног одржавања. Калафати нису радили само у бродоградњи они су били и врло важни чланови посаде брода јер се брод и у току пловидбе морао одржавати - калафативати. Бити мајстор калафат је значило да морате радити предано, прецизно и с много љубави. Такође, морао је добро познавати све врсте дрвета и његову обраду. Постати мајстор калафат је било могуће само након дугог, напорног и преданог рада и много праксе.
Кажу да је потребно учити око осам година, док је за рад са калафатским алатом (сјекирицом) било потребно пет година учења. Касније се израз калафат, чији се коријен осим у италијанском може наћи и у грчком и арапском језику, почео односити на најискусније и најпоштованије међу бродоградитељима, на оне које су сви остали радници у овој области изузетно цјенили. Данас се тај занат сматра чувањем традиције и културним добром.
Једна од ријетких калафатских радионица на нашим просторима јесте Калафатска радионица ’’Боковац’’ из Бара, настала из љубави према раду с бродовима.
Искуство и знање дио су породичне традиције, а оснивач Петар Боковац са сином Ненадом, сваког дана предано ради и гради нове дрвене барке по старим, традиционалним нацртима, настојећи да сачува од заборава древну вјештину калафатског умјећа.
Калафатска радионица “Боковац” постоји више од 65 година. У својој радионици Боковци израђују, поправљају и обнављају дрвене барке. Ово је изузетно тежак посао, који захтјева стални и деценијски рад да би се научило све о дрвету. Радионица ручне израде дрвених једрилица које се праве у Бару је једина која баштини оригиналну културу израде дрвених једрилица. Након деценија упорног рада успјели су да креирају препознатљиву тржишну марку и веома су поносни на то. Имају право
да користе назив калафатска радионица што је за њих, као и за Црну Гору, малу приморску и медитеранску земљу, изузетна част. Да би задржали ексклузивност бренда у свијетским оквирима, чланови породице Боковац, морају испунити услов да више од 80% материјала утрошеног за прављење барки мора бити црногорског поријекла. Дрво које углавном користе за изградњу је мурва, а Боковци је зову и црногорском тиковином. Изузетно је лака, али и јака, што је кључно за квалитет коначног производа јер дрво мора да прође дуг процес обраде прије него што се угради у барку. Користи се и дрво мулика које има јако мало у долини Таре. Ово дрво је дуготрајно и пуно масти. Мулика се користи за оплату брода, а за костур који носи брод ту су храстовина, бријест, мурва. Свако поднебље и море изискује своје барке тако су барски калафати искористили једини црногорски калуп барке арсеналке која се некада радила у тиватском Арсеналу. Арсеналка је у ствари оригинални производ
бродоградилишта Арсенал. Тако су Боковци сачували дјелић традиционалне бродоградње, оједрили старе арсеналке латинским једром и заштитили њихов модификовани нацрт, освјежили је и удахнули јој нови живот. Једро које се користи је такозвано латинско једро које представља врсту једра које се почело користити у Средоземљу од XИИИ вијека. То је троугаоно једро окачено тако да стоји уздужно на ос брода, што га чини прикладним за бочне вјетрове.
Једрилице су дужине до 5 м, а ширине 2 м. За израду арсеналке потребна су три мјесеца. Радионица посједује оједрене арсеналке и модел корчуланка, као и дрвене барке различитих модела. Осим једрилица радионица посједује и иновативни модел зелена арсеналка коју покреће електро мотор, што говори да се истински чува не само традиција већ и природни ресурси. Изградња дрвене барке је дуг процес и креће од прављења њене основе – кобилице и ребара, прамчане и крмене статве са унутрашњим учвршћењима. Када се направи костур, слиједи низ тешких и компликованих радњи које с разлогом овај занат чине специфичним и врло цијењеним, а калафати с правом се називају мајстори свога заната.
Осим радионице, Боковци посједују и једриличарски клуб “Латинско једро” и организатори су бројних регата које окупљају све љубитеље овог спорта. Кроз све ове активности чувају традицију поморства и баштине насљедство предака. Чувају животну средину и промовишу Црну Гору и Бар. Калафатску радионицу ’’Боковац’’ и њихов квалитет и њихово калафатско умијеће су препознали многи црногорски али и свјетски познаваоци добре дрвене барке. На нама, културним посленицима, је да овај бисер морског заната такође препознамо и промовишемо и сачувамо у оквиру нематеријалне баштине Црне Горе уз његову културну и туристичку валоризацију.
