Svinja kad se najede obali korito. Čovjek kad se najede prezre hleb.
Piše: Labud N. Lončar
Hleb naš nasušni daj nam danas, i izbavi od Zloga! Izbavi nas od nas samih jer se prejedosmo.
Na hleb sa prezrenjem gledamo, „ne treba nam“ te ga bacamo nemilice.
Ne štedimo. Hleb nije „In“!
*
Prolazeći pored kontejnera iza objekta „France“ na Topolici ugledah nesvakidašnju sliku. Gomile hleba, bačenog. Ubuđalog.
Ostadoh bez teksta. Jer znam da u svakom domaćinstvu ako ostane hleba onda se on čist spakuje u kese i odnese pored kontenera ili se okači na njega.
Kako smo postali takvi i zaboravili „Oče Naš“? A nešto se ne čudim jer sam svestan da odavno kao društvo ne živimo kako je Bog rekao.
Uostalom, kroz našu „bogatu“ istoriju čak smo Njega i Crkvu mu sahranjivali! Kompletne crkve mobom zakopavali!
*
Hleb ni psi neće. Psi lutalice neće, i ako gladni, uzeti parče hljeba jer su to ustvari psi novokomponovanih bogataša koji su prerasli ili dosadili svojim „Gospodarima“ i završili na ulici i tako postali to što su sada.
A kod takvih gazda nekad se dobro jelo.
Nijesu hranjeni hlebom.
Prerasli su sebe. Poskupljala hrana za pse.
I onda neko otruje pse.
U Sutomoru otrovane ženke vučjaka.
Dobro nijesu djecu otrovali, jer se djeca uvijek igraju sa psima.
Tužno!
Gadno!
No, i to je druga priča.
*
Žene Bara kuvaju za stare i nemoćne.
Akcija koju su sprovele žene Bara zaslužuje pažnju i poštovanje!
U saradnji sa Crvenim krstom žene Bara organizovane u facebook grupu „Žene Bara kuvaju“ pokrenule su i sprovode najhumaniju akciju za koju sam čuo zadnjih dana..
Kuvaju za stare i nemoće!
Za one koji nemaju i ne mogu!
I sve se nešto mislim.. koliko bi im značio ovaj oholo bačeni hleb.
Makar za poparu.
Jer neki nemaju ni za poparu u ovom našem uspravnom i nadasve hvaljenom i demokratskom društvu!
Koliko djece pođe na spavanje gladno?
Pas nijedan!
*
I zato dobre žene Bara koje kuvaju – svaka Vam čast! Ponos ste našeg Grada!
Neželim ništa više da kažem o vama. Same ste sve rekle!
Respect!
*
I tako ponešen ovim prizorom uđoh u Francu i kupih hleb.Iako je supruga još sinoć ( na jeftinu struju!!!) ispekla domaći hleb koji volim...
Rešenje postoji. Samo da ne vidi do sjutra. U zamrzivač!
Kad bude trebao izvadit će se.
Bacit se neće.
*
Hleba i igara!
Hleb bacamo!
Igre su već počele..
Izbori su na sve strane.....
A ja nešto onako razmišljam ....
Onome kome hleb ne treba, nije dugoga vijeka.
