Više, koji je brod bio, ni ja ne znam. Znam da je bio lijep dan i manovra je počinjala. Partenca iz Montreala ili odakle li već , ma ni to nije važno.
Nikad mu nisam htio pokazati, čak sam uvijek nastojao držati što službeniji ton u komunikaciji sa njime koliko god mi je bio simpatičan. Imao je nešto sakriveno u sebi mangupsko ali istovremeno i pošteno. Taj Rifet iz Bosanske Gradiške...

Piše: Marijan Maro Brajac

Taj put bio je malo u licu izmoren . Znate onako kako se čovjek zna na brodu umoriti.
Radiš cijeli dan a nekad i duša traži svoje pa kad se spoje dan i noć lice nekako pocrni .
To što duša traži opet slabo tone u Coca Colu

Dođe to tako, mornarska posla iz onoga vremena kad Coca Cola nije bila implemetirana zakonom a popiti se smjelo dok god čovjeku ne smeta poslu.

Čekalo se malo duže na remorkere. Vidim ga i sad. Sjedi na skalinu osmatračke platforme i za par minuta zaspo. Nisam ga ćeo budit kad je remućadur finalmente arivo.

Tako, partili smo, poslije smo se razišli a godine su polako proticale . kako god izgledalo kasnije sam baš jako često mislio na toga čovjeka

Poslije su došla, neka što bi rekli moji stari u Primorju, grda vrimena

Jednu noć , više ustvari nije bilo kasno već jako rano, u ono doba ludih vremena, negdje oko dva ujutro telefon zazvoni. Svi nemiri i strahovi proključaju ponovo . javim se.Začujem njegov glas: Barba kako ste ? Proći će i ovo. Svako vam dobro i vama i familiji .

Sad kad su vrata moje kinoteke otvorena gledam opet te moje dokumentarce.
Badnje je veče
Taj mali brodić , gegavo pomalo ide kako mu je rečeno put Barcelone

More ko ulje, malkice mrtvog mora tek da se ne zaboravi da si na moru.
Plavo crno nebo puno zvijezda. Čuješ kako zvijezde pucketaju.
Okrećem kazaljku prijemnika ne bi li uhvatio koju našu stanicu i čuo kakove vijesti
mada ništa dobra tada nisi mogao čuti

Par minuta je samo do ponoći. Odjednom začuje: ovdje radio postaja Ljubljana.
Blagi zvuci one stare Božićne “ Silent night “ preplaviše nježno most

E, tu , sad skoro, naletim opet ja na moga Rifeta.
Zvao me iz Švedske. Bilo mi je jako drago čuti da je zadovoljan i dobro

Eto ,moje, Rifet aga, Znam ja da ti nisi aga nego, štono kažu u tvom kraju, ‘nako, ljepše zvuči.

Znaš kad nekoga zovneš ušo si u njegovo.
Ušo si mu bolan I u avliju I u kuću a pogotovo kad zeman nije za ništa.
Ti učini to baš lijepo , kao čovjek dobre volje i čista srca
Božić je već tu, pa kad se reče “ Mir ljudima dobre volje “ to je i tebi čestitka.
Čestit ti blagosovljen Božić moje dobri Rifet aga
Kad to radim, znaš da ti ništa ne naturam već ti dajem komadić onoga što je tvoje kao
što je svaku godinu komadić tvoga Bajrama itekako moj , jašta bolan
Jebo ti njiha što bi samo za mostove prikivali

Ne bi mi smetalo opet biti na mostu za neki Božić. Ne daj Bog kao u ona luda vremena
Ali biti na mostu. Gledati tu plavocrnu mjesečinu i slušati zvijezde kako pucketaju.

Inače, znaš ti to i sam moj Rifete . Ispričasmo se mi davno o tome a da nikad riječ nismo nikad o tome progovorili. Jebeš ti mornara koji pije Coca Colu. E zato te nisam ni budio.
Bili smo jedno bratstvo koje niko nikad neće razumijeti ali nije ni važno.
Važno je da smo se mi razumijeli i da smo ostali ljudi

Potpuno mi je svejedno što ovo mnogi neće razumijeti a još manje prihvatiti.
Jedno ti je sjedati doma u fotelji a drugo ti je kad moraš biti stalno na noge a nikad ne znaš ko bi ti dao ruku da ti se nedaj Bog guzica nađe u ledenome moru.
Možeš se toćati onda najviše 20 minuta, 10 je obično dosta .

Božić je
Homo da nazdravimo i da popijemo jednu ko ljudi.
Dobra neka vojvođanska, manastirska Dunja.
Dobra, mirisna i nježna kao ženski vrat
Dobra, lijepa ko i Vojvodina, cijela.
Dobra i nježna kao snaša sa salaša.
E, ma neću ovo obrisati, neka ostane iako znam da su se mogi na ovo nasmiješili.
Ne znam ja kakve su snaše sa salaša ali ako su ušle u jednu ovakvu uzrečicu onda su sigurno i dobre

Ajte , ljudi moji dobri neka vam je nazdravlje.

Nazdravlje Vam Badnji dan

Čestit vam i Blagosovljen Božić.
Mir ljudima dobre volje