Позоришни живот реновиране позорнице почео је извођењем представе „Дом Бернарде Албе“, у режији Ане Григоровић и продукцији Народног позоришта из Београда.

Нешто више од шест стотина људи на крају деведесетоминутног извођења наградило је стајаћим овацијама сасвим женску глумачку поставу представе рађену по истоименом дјелу Федерика Гарсија Лорке.
Комад је прича о дому у коме се удовица Алба стара о угледу својих кћерки, спутавајући сваки инстинкт и порив у њима, закључавајући их у кући, контролишући сваки аспект њиховог приватног и јавног живота. Но, најприје, комад је приказ једне паланачке свијести којој је преокупација оговарање и „режирање“ слике коју породица треба о себи да пошаље комшијама и „селу“.
Публика увек најбоље реагује на тај аспект теме. То и јесте био оквир у коме смо радили и наша почетна идеја – да колико се год време променило заправо је све остало исто што се тога тиче. Оговарање је и даље нешто што има срж јавног и друштвеног живота, и не само оговарање већ чињеница да се сви ми прибојавамо шта ће други о нама рећи, казала је редитељка Григоровић.
Улогу једне од ћерки тумачила је Слобода Мићаловић, која је својим ликом изашла из глумачке рутине коју јој доносе њене најфреквентнијих улоге. Она је ћерка која, осим, великог психичког притиска и тортуре има и физички хендикеп, па је моделована као трпни лик, који тек каткад смогне снаге да дјела и покуша нешто да промијени.

Врло је тешко да у данашње време дочарате и да уопште постављате ово питање – говоримо о томе да вас мајка затвара у кућу, да вас не пушта нигде, и да су то жене које су с колена на колено спутавале своју сексуалност, своје инстинкте зарад „доброг гласа“ и усљед предрасуда. Ми смо се покушале бавити управо том врстом проблема и покушале одговорити на питање да ли је то важно или је ипак важно да следите свој пут и инстинкт стварајући свој живот. Што се тиче моје улоге било ми је изазовно да њоме изађем из моје зоне комфора. Чини ми се да сам успела да поништим себе, што је мени била и идеја, рекла је Слобода Мићаловић.
Дара Джокић је тумачила лик Бернарде Албе. Неочекивано у односу на доминантан начин интерпретације овога лика, Дара Джокић је изнијела и комични, колико и трагични аспект свога лика. Ипак, за њу најважнија идеја коју носи Бернарда Алба је да насиље рађа насиље.
Овај се текст много играо много и у свету и код нас, и већ сви знају тај текст, али му се, наравно, увек враћамо и увек сви нађу неки свој, другачији мотив. Мени је, осим литературе и поезије Лоркине, занимљиво да проговоримо о томе кућном злостављању. Обично је то злостављање мушкараца према женама, али овдје имамо апсолутно женску причу. У контексту тога, у мојој ми је улози било најзанимљивије како злостављана особа постаје злостављач. Вјерујем да је Бернарда Алба управо жртва која је у међувремену постала злостављач, објаснила је Джокић.
Остале улоге у представи тумаче: Данијела Угреновић, Златија Оцокољић Ивановић, Дубравка Ковјанић, Зорана Бећић, Сузана Лукић, Рада Ђуричин и Сара Вуксановић. Адаптацију текста и драматургије потписује Вања Николић, сценографију Марија Јевтић, костим Катарина Грчић Николић, док је музику урадила Маја Боснић.