Poetski kutak
Autor: Baranin
Za nas nema mesta na ovome svetu,
iz sećanja moga istrgla si slike...
Kako si uspela da napraviš metu,
ubiješ nas posle ljubavi tolike?
Zajedno smo bili na najlepšem mestu
dodirom od svile kad si me dotakla,
al' linijom si ravnom nacrtala cestu
koja vodi pravo u krugove pakla.
Htela si da shvatim i da budem veći
da u Savu bacim srce što mi gori!
Rekla mi da tu je sad i neko treći
i da nam ostaju prazni izgovori.
Devedeset dana bez sunca i neba
svojom si me sjenom grlila u mraku,
gluvu mi samoću dala 'mesto hleba,
tišinom mi hladnom iskopala raku.
Ćutali smo kao usred pozorišta
dok se sporo spušta zavesa od pliša,
iz očiju tvojih tad ne videh ništa,
da li plače nebo ili pada kiša...